Pobedi je! Živi aktivno!

Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa

Hladan vazduh može da smeta osobama koje imaju problema sa plućima

Astma može biti izazvana alergijskom reakcijom, vežbanjem, infekcijama, stresom ili drugim nadražujućim sredstvima iz okoline, kao što su polen, materije koje se udišu, dim cigareta i zagađenje vazduha. To je jedno od najčešćih respiratornih poremećaja koji pogađa i odrasle i decu.

Exercise Induced Asthma – EIA

Iako astma nije razlog koji sprečava osobu da vežba, astmatičari treba da zajedno sa svojim lekarom naprave odgovarajući program vežbanja. Približno 80 procenata astmatičara, posbeno sportista, doživljava napade astme tokom vežbanja (zove se astma izazvana vežbanjem ili skraćeno na engleskom EIA, exercise induced asthma), koje karakteriše umerena opstrukcija koja nije opasna po život, ali smanjuje takmičarsku sposobnost.

Težina napada EIA povezana je sa intenzitetom vežbanja i potrebama za vazduhom, kao i sa ekološkim uslovima. Udisanje hladnog, suvog vazduha izgleda da prouzrokuje veću opstrukciju nego udisanje toplog, vlažnog vazduha.Nije potpuno jasno šta tačno uzrokuje EIA, ali se veruje da se EIA izaziva kada disajni putevi postanu suvi kada se vlaga iz vazduha apsorbuje dok prolazi kroz nos do donjeg dela pluća.

HOBP i fizička rekreacija

Bronhitis, oblik opstruktivnog plućnog oboljenja koje karakteriše upala bronhija, prvenstveno prouzrojuje pušenje cigareta, mada zagađenje vazduha i nezdravo radno okruženje mogu da imaju manju ulogu. Akutni bronhitis je pored toga i upala sluznica. Međutim, akutni bronhitis može da se javi i posle prehlade ili izlaganja određenim česticama prašine ili isparenjima, i da se izleči za nekoliko dana ili nedelja. Hronični bronhitis u najvećem broju slučajeva traje doživotno. Emfizem je drugi oblik hroničnog oboljenja pluća koje uzrokuje hronična upala alveola, što za posledicu ima pucanje zidova alveola. Ovo prouzrokuje znatno smanjenje respiratorne funkcije. Klasični znakovi emfizema su hronični nedostatak daha i kašljanje. Emfizem i bronhitis se zajedno nazivaju hronična opstruktivna pulmonalna oboljenja, ili skraćenica na engleskom, COPD.

Vežbanje i astma

Većina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imaće koristi od redovnog vežbanja, koje pomaže smanjenju potreba za udisanjem vazduha za različite zadatke, što im olakšava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i ređim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vežbanje može i da smanji broj i težinu napada astme izazvanih vežbanjem.

Vežbanje i hronični opstruktivni bronhitis


Laki trening će osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda koristiti, a možda i neće, što zavisi od težine njihovog oboljenja. Ove osobe treba pažljivo da proverava i prati njihov lekar.

Mada većina osoba sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne popravljaju funkciju svojih pluća, vežbanjem mogu da se ostvare druga poboljšanja kao što je smanjena uznemirenost, telesna težina i stres, kao i poboljšana sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osnovni ciljevi treninga su:

  1. da poboljšaju funkcionalni kapacitet
  2. poboljšaju funkcionalno stanje
  3. smanje težinu subjektivnog osećaja nedostatka vazduha
  4. poboljšaju kvalitet svog života.

Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom koje imaju stabilno stanje i koje su stekle sva moguća poboljšanja kroz program vežbanja pod lekarskim nadzorom, trebalo bi da imaju koristi i od programa vežbanja bez lekarskog nadzora. Podstičite ove osobe da učine najviše što mogu, jer svaka, i najmanja, vežba koju urade može da eventualno poboljša njihovo zdravlje.

Smernice za vežbanje

  • Astmatičari treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima.
  • U početku intenzitet vežbanja držite na niskom nivou pa ga postepeno povećavajte tokom vremena, jer je intenzitet vežbanja direktno povezan sa težinom i učestalošću astme.
  • Ukoliko se pojave simptomi astme, smanjite intenzitet vežbanja.
  • Upotreba inhalatora nekoliko minuta pre vežbanja može da smanji mogućnost napada astme.
  • Podstičite astmatičare da popiju dosta tečnosti pre i u toku vežbanja.
  • Astmatičari treba da imaju duže periode zagrevanja i hlađenja.
  • Osobe sa disajnim poremećajima često će doživeti više simptoma respiratornih problema kada vežbaju u ekstremnim uslovima (visoka ili niska temperatura sredine, veliko prisustvo polena i velika zagađenost vazduha).
  • Nošenje maske za lice tokom vežbanja pomaže da vazduh koji se udiše bude topliji i vlažniji, i može da svede astmatične reakcije tokom vežbanja na minimum.
  • Osobe sa disajnim poremećajima treba pažljivo da prati njihov lekar.
  • Treba da vežbaju samo stabilni astmatičari.

Primer preporuke za vežbanje

Režim

Dobri primeri vežbanja za astmatičare jesu dinamičko vežbanje, hodanje, vožnja bicikla i plivanje. Plivanje može da bude posebno korisno zbog toga što astmatičarima omogućava da udišu vlažan vazduh iznad površine vode.

Intenzitet

Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta na osnovu stanja fizičke sposobnosti i ograničenja.

Učestalost

Podstičite asmatičare da vežbaju najmanje tri do četiri puta nedeljno. Osobe sa niskim funkcionalnim kapacitetom, ili oni koji gube dah tokom dužeg vežbanja mogu da imaju koristi od vežbanja sa prekidima (dva puta po deset minuta).

Trajanje

Podstičite duže, postepenije zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 45 minuta.

Napisao dr Dragan Zlatanović. Preuzeto sa sajta Stetoskop.info