Disanje i zdravlje

Diaphragmatic_breathing Većina ljudi i ne razmišlja o sopstvenom disanju, sve dok se ne pojave zdravstvene smetnje. Neke procene sportskih lekara govore da čak dve trećine sportskih takmičara i rekreativaca ne zna pravilno da diše!  A razloga za učenje pravilnog disanja i redovno upražnjavanje vežbi disanja ima na pretek; loša tehnika disanja doprinosi slaboj fizičkoj kondici, razvoju ili pogoršavanju nekih bolesti; u brojnim obolenjima smetnje disanja prate i dodatno otežavaju sliku bolesti.

Moderna svakodnevnica

Danas široke rasprostranjene “bolesti civilizacije” (gojaznost, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, bolne smetnje i telesni deformoteti uslovljeni nepravilnim držanjem tela, alergije i oboljenja disajnih organa) pre svega su rezultat nedovoljnog kretanja, dugotrajnog boravka u zatvorenim prostorijama, nepravilne ishrane, nervne prenapregnutosti, tehnoloških i ekoloških zagađenja čovekove okoline.

“Savremeni” način života podrazumeva brz tempo življenja bez dovoljno vremena za sebe, složene i otuđene međuljudske odnose, uz “sagorevanje” na poslu i sve oštriju poslovnu konkurenciju, uz borbu za moć i društveni status ili za puko preživljavanje. Život, životno okruženje i međusobni odnosi ljudi, izmenjeni su i prožeti svakodnevnijm stresnim situacijama i događajima.

Prema teoriji stresa, stres nije samo reakcija organizma na pojavu takozvanog steresora (nekog štetnog dejstva ili dešavanja), već celovit odgovor organizma koji pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji. Tokom stresne situacije dolazi do reakcije čitavog oranizma, pre svega do reakcije nervnog sistema i sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Pritom, stesor jeste sve što može da izazove stresnu reakciju: stresor je i kada nečega nema i kada ga ima previše. Ne mora samo  “negativna” (bolna) draž da bude pokretač stresa.

“Najjači bol i najstrastveniji polubac mogu da izazovu identičnu stresnu reakciju!”,  Selije

Pravilo tri NE

Stoga  za steresne situacije važi “Pravilo tri NE”

  1. NEMA pravila za nastanak stresne situacije
  2. NE može se izmeriti
  3. NE može se izbeći stresna situacija

Stresna situacija kod čoveka izaziva snažniji i ubrazan rad srca, ubrzano disanje i hiperventilaciju pluća, porest krvnog pritiska i naglo ubrzavanje metaboločkih procesa. Stres podstiče pojačano lučenje hormona (adrenalina i kortizola) koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija (“borbe i bekstva”) pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti sa njom ili pobeći.

Dugotrajna ili ponavljana stresogena dejstva mogu da remete zdravlje i zdravstveno stanje, izazivajući osećaj hroničnog umora, povišen krvni pritisak, glavobolju, depresiju, osećaj napetosti i treme, poremećaje sna ili varenja, bol i ukočenost mišića, neke autoimune bolesti itd.

Pošto su stresogeni doživljaji deo svakodnevnice, potrebno je naučiti neke od tehnika za savladavanje stesa, među kojima velik značaj ima i pravilno disanje.

Ciljevi vežbanja disanja

  1. Veća pokretljivost grudnog koša i dijafragme koja omogućuje dublje disanje
  2. Uspostavljanje pravilong ritma disanja u miru i u naporu, uz mogućnost kontrole disanja (tj. ovladavanje sobom i sposobnostima uticaja na sopstvene životne funkcije)
  3. Bolja ventilacija pluća, uz manji utrošak energije potrebne za disanje
  4. Opuštanje mišića i smanjenje nervno-mišićne napetosti, uz mogućnost ublažavanja bola
  5. Olakšavanje ili sprečavanje napada otežanog disanja u brojnim bolestima
  6. Lakše uklanjanje bronhijalnog sekreta u oboljenjima pluća i gornjih disajnih puteva

Dodatno, vežbe disanja razvijaju svest o pravilnom držanju tela, čime se predupređuje loše držanje tela i nastanak deformiteta grudnog koša i kičmenog stuba, naročito kod dece i omladine.

Hiperventilacija

Hiperventilacija (brzo i plitko disanje) je česta reakcija na stres. Posledica ovakvog disanja jeste smanjenje ugljen-dioksida u krvi što dovodi da suženja krvnih sudova u koži, ali i u mozgu, i smanjue koncentraciju kiseonika u mozgu. Posledica toga su: vrtoglavica, omaglica pred očima, doživljaj zbunjenosti, osećaj nedostatka vazduha i osećanje straha, koje mogu da prate ubrzan rad srca, znojenje dlanova, utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama, ili ukočenost mišića.

Ako vam se dogodi hiperventilacija, pokušajte da dišete duboko i mirno iz trbuha. Nos i usta pokrijte dlanovima dok dišete ili dišita mirno na usta u papitnu kesu (nikako u plastičnu!!!), tako da se naduvava i izduvava dok dišete. Tako će se povećati sadržaj ugljen-dioksida u krvi i ubalažiti posledice ili zaustaviti napad hiperventilacije.

Za preosetljive osobe bez fizičke kondicije i bez sklonosti ka telesnom vežbanjum ali i za osobe koje se nalaze u stanju anksioznosti (tj. straha i nervne prenapregnutosti) ubrzano i površno disanje je svakodnevna pojava koja smanjuje dovod kiseonika u mozak i, ako se često ponavlja, može da utiče na pamćenje. U ovakvim situacijama, ovladavanje tehnikama za savladavanje stresa, vežbe disanja i opuštanja mogu da doprinesu boljem pamćenju.

Savet za kraj: Svakodnevno vežbajte sporo, duboko disanje!