Nespecifični bronhoprovokacijski test

Ovaj test se koristi za dokazivanje hiperreaktibilnosti bronhijalnog stabla koje predstavlja bitan simptom astme. Izvodi se tako što se udisanjem različitih supstanci kao što su histamin, acetil-holin, meta-holin, karbahol, hladan vazduh ili izlaganje fizičkom naporu izaziva tj. provocira napad bronhospazama koji se manifestuje otežanim disanjem uz zviždanje u grudima i kašljem. Često se javljaju i simptomi od strane gornjih respiratornih organa, a u vidu promuklosti pa čak i potpunog gubitka glasa.

Sve tegobe su kratkotrajne i mogu spontano da prestanu, a brzo se otklanjaju davanjem odgovarajućih lekova, najčešće inhalacionim putem. Bronhospazam, tj. poremećaj plućne funkcije se dokazuje nekom od metoda i ispitivanja kao što su: spirometrija, krivulja protok-volumen i telesna pletizmografija. Test je pozitivan kada se na kraju testiranja dokaže klinički značajna promena vrednosti određenih parametara plućne funkcije koje se prate pre početka i za vreme testiranja.

Test počinje tako što se udiše rastvor sa najblažom koncentracijom a primljena doza se određuje pomoću gore navedene aparature i zavisi od broja udaha i dužine vremena udisanja.Kao kontrola se koristi fiziološki rastvor. Nespecifični bronhoprovokacijski test se preporučuje onim osobama koje klinički imaju simptome astme ali se poremećaj plućne funkcije ne može dokazati uobičajnim metodama. Testiranje se ne preporučuje osobama starije životne dobi zbog veće verovatnoće pridruženosti drugih bolesti i mogućnosti dobijanja lažno pozitivnih nalaza.

Testiranje posebno treba da obave mlađe osobe,u početku bolesti i kada ona ima epizodičan karakter kako zbog blagovremenog lečenja tako i zbog profesionalne orjentacije tokom školovanja (izbegavanja zanimanja koje bi zbog uslova na radnom mestu moglo dovesti do pogoršanja bolesti). Nespecifični bronhoprovokacijski test sa histaminom ne predstavlja opasnost za bolesnika kada se radi u odgovarajućim uslovima,praćen od strane edukovanog kadra i sa mogućnošću adekvatne inhalacione i ostale terapije u slučajevima pozitivnog nalaza. Takođe to je prilično komforna, neinvazivna metoda a od velikog dijagnostičkog značaja.

Kožne probe

Prick-testovi na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavljaju osnovne alergološke testove pomoću kojih se dokazuje preosetljivost (senzibilizacija,tj.alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane

Spoljašnji sloj kože u ovom slučaju predstavlja ”šokno tkivo” u kome dolazi do alergijske reakcije koja se manifestuje stvaranjem papule (blande) sa crvenilom okolo. Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor.

Merenjem poprečnog preseka papula nastalih dejstvom alergena i onih od strane histamina i fiziološkog rastvora utvrđuje se da li postoji senzibilizacija na neki od alergena.Upravo zato što se reakcija antigen-antitelo odigrava u spoljašnjem sloju kože i zato što se izbegava ulazak antigena u cirkulaciju,ova metoda ispitivanja je skoro potpuno bezopasna,odnosno ne javljaju se sistemske reakcije u osoba sa pozitivnim nalazom. Kao jedina tegoba ispitanika javlja se svrab kože na mestu reakcije.

Krivulja protok-volumen

Od kako je Flajs 1926.g. otkrio pneumotahograf , završena je era glomaznih i nepraktičnih zatvorenih, poluzatvorenih vodenih i suvih spirometara. Postignut je napredak u ranom otkrivanju najčešćih hroničnih respiratornih obolenja pluća: HOBP – hronična opstrukcijka bolest pluća (hronični opstrukcijki bronhitis i plućni emfizem) i bronhijalna astma. Međutim i za ovaj test potrebna je saradnja ispitanika: nakon maksimalnog inspirijuma potrebno je izduvati maksimalno jako i brzo u otvorenu cev aparata.Na ovaj način pored standardnih spirometrijskih parametara, određuje se i mesto poremećaja optrukcije tzv male disajne puteve. To je ekspiratorna struja vazduha u završnom delu ekspirijuma koji uglavnom zavisi od kvaliteta elastičnih vlakana disajnih cevi, a manje od saradnje pacijenta. Pored toga  se HOBP može otkriti i u najranijoj fazi. Vrednost ovog testa je što se na osnovu oblika krivulje može registrovati i tzv. kolapsibilnost malih disajnih puteva.

Telesna pletizmografija

Telesna pletizmografija je najvrednija ,neagresivna  metoda  kojomse  direktno meri suština patofizioloskog opstrukcijkog sindroma: povećan otpor vazdušnih puteva prema strujanju vazduha kao i njenu posledicu, tj .hiperinflaciju. Metoda je objektivna, ne zavisi od saradnje pacijenta, potpuno je  bezbedna, ne zamara  bolesnika a  mogu se pregledati i teški bolesnici. Metodu je ustanovio DuBois 1956.god. Odredjivanje ukupnog endobronhijalnog otpora-rezistance  (Raw) zasniva se na Omovom zakonu. Karakter krivulje protoka i alveolarnog pritiska odredjen je njegovim nagibom, tj. tangensom ugla krivulje prema apscisi.

Intratoraksni gasni volumen ( ITGV )  se izračunava  na osnovu  Boyl-Mariottovog zakona: konstantan odnos proizvoda plućnog volumena i varijacije pritiska koji nastaje u plućima prilikom disajnih pokreta kada se ventilom kratkotrajno zaustavi protok vazduha.

Merač vršnog protoka

Vršni protok pokazuje snagu izdaha vazduha iz pluća. Meri se jednostavnim, malim, plastičnim aparatom. Bolesnik kod kuće meri vršni protok dva puta dnevno.

Merenje vršnog protoka pomaže:

  • Da se prati težina astme
  • Utvrdi efikasnost terapije
  • Otkriju pokretači astme i
  • Prepozna pogoršanje astme.

DA LI SE ASTMA POBOLJŠAVA ILI POGORŠAVA?

Pored merača vršnog protoka postoje i drugi načini praćenja astme. Bolesnik se odmah obraća lekaru ako se:

•Budi noću zbog kašlja, zviždanja, gušenja ili teskobe u grudima.

•Guši ga više ujutru posle buđenja.

•Koristi sve više inhalacija lekova za brzo otklanjanje simptoma -bronhodilatatora.

•Ne podnosi uobičajeni stepen aktivnosti ili napora

Ako bolujete od astme, niste sami. Od astme boluje svako sedmo školsko dete i jedan od 25 odraslih.

Ali ne brinite, uz odgovarajuće lečenje, podršku i savete, većina obolelih od astme vodi normalan i aktivan život.