ŠTA JE ASTMA

Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

ŠTA IZAZIVA ASTMU

Sve materije koje iritiraju disajne puteve i izazivaju simptome astme. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine. Astma se kod svakog bolesnika razlikuje i nekad je izaziva više faktora.

ŠTA SE DEŠAVA SA DISAJNIM PUTEVIMA

U kontaktu sa izazivačem mišići u zidovima disajnih puteva se grče, a oni se sužavaju. Često se stvara žilava sluz. U grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj.

KAKO SE ASTMA MANIFESTUJE

U astmi su najčešće sledeće tegobe:

•Kašalj

•Zviždanje ili sviranje u grudima

•Nedostatak vazduha, gušenje

•Teskoba u grudima

Ne mora svaki bolesnik da ima sve simptome. Kod nekih bolesnika tegobe su povremene, obično pri prehladi, ili u kontaktu sa izazivačima astme. Drugi imaju tegobe noću, ujutru, posle buđenja ili posle napora. Mali broj bolesnika ima stalne tegobe.

KAKO SE ASTMA LEČI

Astma se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. Primenjuju se dve osnovne grupe lekova:

•lekovi za brzo otklanjanje simptoma

•lekovi za prevenciju astme.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma se koriste odmah kad pojave simptomi. Oni brzo opuštaju zgrčene mišiće koji sužavaju disajne puteve. To širi disajne putevi i disanje je lakše. Ovi lekovi ne smanjuju otok sluzokože disajnih puteva. Ovoj grupi pripadaju: Ventolin (salbutamol), Brikanil (terbutalin), Berodual (fenoterol i ipratropium) i dr. Koriste se po potrebi.

Lekovi za prevenciju astme štite sluzokožu disajnih puteva. Oni smiruju upalu i smanjuju pojačanu osetljivost, koriste se dugotrajno. Disajni putevi tada ne reaguju burno pri kontaktu sa izazivačima astme. Ovi lekovi smanjuju rizik od teških napada. Protektivno delovanje nastaje posle izvesnog vremena. Najefikasniji su inhalacioni kortikosteroidi i to: Bekloforte (beklometazon), Inhakort (flunizolid), Fliksotid (flutikazon), Pulmikort (budezonid) i dr. Koriste se redovno, čak i kad bolesnik nema simptoma.

Treba spomenuti i lekove koji u sebi sadrže i inhalacioni kortikosteroid i dugodelujući bronhodilatator u čiju grupu spadaju Seretide disk i Symbicort. To su lekovi za prevenciju astme i koriste se redovno, čak i kada bolesnik nema simptoma.

KOJI JE PUT PRIMENE LEKOVA ZA ASTMU?

Inhalacioni put primene ima prednosti jer: koriste se niske doze lekova, početak delovanja je brz i neželjena dejstva su retka. Na raspolaganju su: dozirani inhalator aerosola (pumpica) i inhalator suvog praha leka i aparat za inhalaciju (nebulizator).

POSTOJI LI NAČIN DA BOLESNIK SPREČI NAPAD ASTME?

Pored redovne primene lekova za prevenciju astme, bolesnik pomaže ako otkrije izazivače astme i izbegava ih, ako je moguće.

•Bolesnik kontroliše astmu, a ne ona njega.

•Cilj se postiže zajedničkim angažovanjem zdravstvenih radnika i bolesnika.

Da li Vi kontrolišete svoju astmu?