Iako ste na sajtu mogli da saznate dosta toga osnovnog o astmi, nije na odmet ponoviti. Posebno kada je autor  jedan od naših najpoznatijih doktora i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Vesna Bošnjak Petrović. Tekst je preuzet sa sajta Kliničkog centra Srbije.

Ako bolujete od astme, niste sami. Od astme boluje svako sedmo školsko dete i jedan od 25 odraslih.

Ali ne brinite, uz odgovarajuće lečenje, podršku i savete,
većina obolelih od astme vodi normalan i aktivan život

ŠTA JE ASTMA

Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

kontrola

Astma je kao avion na daljinsku kontrolu. Teško ju je kontrolisati, ali nije nemoguće. Kad se nauči onda je prosto.

ŠTA IZAZIVA ASTMU

Sve materije koje iritiraju disajne puteve i izazivaju simptome astme. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine. Astma se kod svakog bolesnika razlikuje i nekad je izaziva više faktora.

ŠTA SE DEŠAVA SA DISAJNIM PUTEVIMA

U kontaktu sa izazivačem mišići u zidovima disajnih puteva se grče, a oni se sužavaju. Često se stvara žilava sluz. U grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj.

KAKO SE ASTMA MANI FESTUJE

U astmi su najčešće sledeće tegobe:

  • Kašalj
  • Zviždanje ili sviranje u grudima
  • Nedostatak vazduha, gušenje
  • Teskoba u grudima

Ne mora svaki bolesnik da ima sve simptome. Kod nekih bolesnika tegobe su povremene, obično pri prehladi, ili u kontaktu sa izazivačima astme. Drugi imaju tegobe noću, ujutru, posle buđenja ili posle napora. Mali broj bolesnika ima stalne tegobe.

KAKO SE ASTMA LEČI

Astma se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. Primenjuju se dve osnovne grupe lekova:

  • lekovi za brzo otklanjanje simptoma
  • lekovi za prevenciju astme.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma se koriste odmah kad pojave simptomi. Oni brzo opuštaju zgrčene mišiće koji sužavaju disajne puteve. To širi disajne putevi i disanje je lakše. Ovi lekovi ne smanjuju otok sluzokože disajnih puteva. Ovoj grupi pripadaju: Ventolin (salbutamol), Brikanil (terbutalin), Berodual (fenoterol i ipratropium) i dr. Koriste se po potrebi.

Lekovi za prevenciju astme štite sluzokožu disajnih puteva. Oni smiruju upalu i smanjuju pojačanu osetljivost, koriste se dugotrajno. Disajni putevi tada ne reaguju burno pri kontaktu sa izazivačima astme. Ovi lekovi smanjuju rizik od teških napada. Protektivno delovanje nastaje posle izvesnog vremena. Najefikasniji su inhalacioni kortikosteroidi i to: Bekloforte (beklometazon), Inhakort (flunizolid), Fliksotid (flutikazon), Pulmikort (budezonid) i dr. Koriste se redovno, čak i kad bolesnik nema simptoma.

KOJI JE PUT PRIMENE LEKOVA ZA ASTMU

Inhalacioni put primene lekova ima prednosti jer: koriste se niske doze lekova, početak delovanja je brz i neželjena dejstva su retka. Na raspolaganju su: dozirani inhalator aerosola (pumpica) i inhalator suvog praha leka i aparat za inhalaciju (nebulizator).

POSTOJI LI NAČIN DA BOLESNIK SPREČI NAPAD ASTME

Pored redovne primene lekova za prevenciju astme, bolesnik pomaže ako otkrije izazivače astme i izbegava ih, ako je moguće.

  • Bolesnik kontroliše astmu, a ne ona njega.
  • Cilj se postiže zajedničkim angažovanjem zdravstvenih radnika i bolesnika.

ŠTA JE MERAČ VRŠNOG PROTOKA

Vršni protok pokazuje snagu izdaha vazduha iz pluća. Meri se jednostavnim, malim, plastičnim aparatom. Bolesnik kod kuće meri vršni protok dva puta dnevno.

Merenje vršnog protoka pomaže:

  • Da se prati težina
  • Utvrdi efikasnost terapije
  • Otkriju pokretači astme i
  • Prepozna pogoršanje astme.

DA LI SE ASTMA POBOLJŠAVA ILI POGORŠAVA

Pored merača vršnog protoka postoje i drugi načini praćenja astme. Bolesnik se odmah obraća lekaru ako se:

  • Budi noću zbog kašlja, zviždanja, gušenja ili teskobe u grudima.
  • Guši ga više ujutru posle buđenja.
  • Koristi sve više inhalacija lekova za brzo otklanjanje simptoma -bronhodilatatora.
  • Ne podnosi uobičajeni stepen aktivnosti ili napora.

KAKO POSTUPITI U NAPADU ASTME

Ponekad i pored redovne primene preventivnih lekova i izbegavanja faktora rizika, nastaje napad astme.

Sa zdravstvenim radnicima obavezno razgovarati
kako se postupa u napadu astme.
  • Odmah inhalirati lek za otklanjanje simptoma
  • Ostati miran i relaksiran koliko dozvoljava disanje
  • Bolji je sedeći položaj, nego ležeći
  • Ruke staviti na kolena radi oslonca
  • Pokušati da se disanje uspori, pošto to smanjuje zamor
  • Sačekati 5-10 minuta
  • Ako se poprave simptomi, može da se vrati svakodnevnim aktivnostima
  • Ako nema efekta, ponoviti inhalaciju i obratiti se lekaru.
  • Ne plašite se da uznemirite okolinu, čak ni usred noći.
Izvor:
Vesna Bošnjak Petrović
Klinički centar Srbije