Živi aktivno!

Astma u jesen

Jesen je uveliko počela, a sa njom i sezona bolesti disajnih organa. Posebne probleme stvara bronhijalna astma zbog toga što u jesen cvetaju korovi koji izazivaju alergijsku reakciju kod bolesnika.

Septembar je često problematičan mesec za decu sa astmom

Jesen je često problematičan period za decu sa astmom

Bronhijalna astma je hronična zapaljenska bolest praćena spazmom (sužavanjem), oticanjem bronhija i stvaranjem velike količine sluzi u njima. Najčešće se sreće alergijska i infektivno-alergijska astma. Alergijska bronhijalna astma se odlikuje iznenadnim napadima gušenja, koji nastaju kao posledica preosetljivosti na činioce iz spoljašnje sredine (alergene), koji udisanjem dospevaju u bronhije. To su najčešće kućna prašina, polen, perje, životinjske dlake i duvanski dim. Infektivno-alergijsku astmu odlikuju napadi gušenja izazvani hroničnim upalnim procesima bronhija i pluća. I taj tip astme se pogoršava u jesen jer su respiratorne infekcije česte.

Prvi simptomi

  • Kašalj koji počinje posle ili za vreme kontakta s alergenom. Često astmatičaru pocrvene oči, curi mu nos, a koža oko očiju je crvena i otečena.
  • Škripanje u bronhijama, isprekidano disanje praćeno sviranjem u grudima, poznatije kao „vizing“.
  • Osećaj pritiska u grudima.
  • Napadi gušenja i otežanog disanja.

Bez obzira na vrstu astme, pacijentima veoma smeta povišena vlaga u vazduhu „koji kao da stoji“. Stoga se potrudite da u stanu bude suvo i toplo, ali nipošto vruće i obavezno provetravajte prostorije. Za astmatičara je takođe važno da mu noge budu tople i da ne bude u mokroj obući.

Da li je bolest nasledna

Ukoliko majka pati od alergije, sklonost deteta iznosi 50-60 odsto, a ukoliko takve tegobe ima otac, dete će ih imati u 30 odsto slučajeva. Ukoliko oba roditelja pate od alergije, verovatnoća da će se kod njihovih potomaka razviti alergijske reakcije iznosi 70-80 odsto.

Najveći neprijatelji astmatičara:

  • kućna prašina (u dušecima, tepisima, nameštaju…)
  • dlake ili pljuvačka kućnih ljubimaca
  • izlučevine bubašvaba
  • polen drveća, trava i korova
  • duvanski dim
  • jaka hemijska sredstva (recimo kućna hemija)
  • emocionalni stres ili fizički napor.

Roditelji često pitaju lekare da li pušenje utiče na astmu. Neka istraživanja su pokazala da ukoliko majka puši u trudnoći, sklonost deteta da oboli od astme iznosi čak 90 odsto. Ukoliko je otac pušač, mališan će imati sklonost ka disajnim alergijama u 30-40 odsto slučajeva. Roditelji moraju da znaju da u kući gde boravi dete sklono alergijama ne sme da se puši čak ni onda kad ne postoje simptomi bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza

  • Rendgen pluća
  • Funkcionalno ispitivanje pluća (spirometrija)
  • Kožne alergijske probe
  • Analiza krvi i utvrđivanje razvoja antitela na razne alergene
  • Analiza krvi na imunoglobulin E, takozvani igE, koji lekaru daje opštu alergijsku sliku našeg organizma

Bilo kako bilo, svaki astmatičar mora da dobije odgovarajuće lekove i nauči kako sebi da pomogne u kritičnim trenucima. Bitno je da pacijent dobije precizan plan lečenja kako u periodu akutnog stanja, tako i u vreme kada se bolest povlači. U slučaju čestih napada astme, treba ići kog alergologa svaka tri meseca.

Stres i astma

Može li astmatični napad da bude izazvan emocionalnim stresom? Postoje simptomi na osnovu kojih možemo da pretpostavimo da su se astmatične tegobe pojavile na nervnoj bazi. Morate da analizirate u kakvim okolnostima se desio napad: da li je to imalo veze s nekim teškim trenutkom u životu pacijenta. Psiholozi Univerziteta u Minhenu su anketirali 1.500 osoba koje su se razbolele od astme kao već odrasli ljudi. U otprilike 30 odsto slučajeva njihov prvi napad dogodio se kad su imali porodične probleme: razvod, bolest bližnjih i slično. A 20 odsto ispitanika su postali astmatičari zbog problema na poslu – otkaza ili prevelikih obaveza.

Članak objavljen u Blicu