Zovem se Marija, imam 49 godina a imam astmu preko 20 godina. Od malih nogu, tačnije od 4. godine sam se borila sa hroničnom kijavicom i upalom grla. Kljukali su me antibioticima, ali se stanje nije poboljšalo. Najgore je bilo u proleće kada je sve cvetalo. Nos zapušen, iz njega lije kao iz česme, oči crvene i otečene, svrbe… Izleti u prirodu su bili „noćna mora“. Posle jednog takovog izleta završila sam u dečijoj bolnici i tada je konstatovano da sam alergična na veći broj alergena.

Alergiju sam prihvatila “zdravo za gotovo” i nisam se naročito posvetila njenom lečenju. To je vremenom dovelo i do astme. Da stvar bude gora bila sam i strastveni pušač. A da stvar bude još gora pokušala sam da budem “sam svoj lekar”. Kao neuspešan “sam svoj lekar” često sam završavala na hitnoj zbog gušenja. Došla sam u fazu da sam imala takve napada kašlja zbog kojeg nisam mogla ni urin da zadržim. Noću sam spavala loše ili uopšte nisam spavala. Koristila sam Spalmotil “po potrebi”, a to je bilo tri puta dnevo. Probala sam i svaki “narodni” lek za koji sam čula. Slušala sam sve, samo ne lekare koji su mi savetovali da se pre svega odreknem cigarete i da se javim nekom pulmologu koji bi mi pomogao da lečim astmu. Moja teorija je bila da astmu imaju i nepušači i da jedino što lekari znaju da kažu je to da je cigareta štetna i da je kriva za sve bolesti. Prihvatila sam da imam alergiju i astmu ali sam tvrdila da to nije bolest nego “stanje” i da se to ne leči.

Išla sam na more, Zlatibor, Kopaonik, ali moje stanje je počela da biva sve lošije i lošije. Došla sam u situaciju da ne mogu da se popnem na drugi sprat, da me kašalj i česti napadi gušenja ometaju u obavljanju posla, u druženju, u vezi. Nisam mogla ni momka da poljubim a da se pri tome ne zakašljem.

Danas je situacija potpuno drugačija. Nešto mi je “kliknulo” u glavi i shvatila sam da ne moram da se mučim. Otišla sam u dispanzer za plućne bolesti. Polse fizikalnog pregleda, spirometrije i rtg pluća, dijagnoza je bila sledeća “fizikalno oslabljen disajni šum, visokotonski, spirometrijski srednje težak mešoviti poremećaj ventilacije sa limitacijom protoka u malim disajnim putevima.” Usledila je prvo terapija u dnevnoj bolnici, infuzija i inhalacije. Posle lečenja u dnevnoj bolnici dobila sam terapiju koju sam koristila svaki dan, a lekar mi je objasnio da ćemo zajedničkim snagama doći do terapije koja će biti najpovoljnija za mene, koja će zaštititi moja pluća, srce i sa kojom ću moći da funkcionišem kao da astme nema. Usledila je kontrola za 3 nedelje – subjektivno, fizikalno i spirometrijski nalaz poboljšan. Moram da naglasim da je to bilo u proleće kada je sve počelo da cveta. Lekar je bio zadovoljan, a kada me je ispratio iz ordinacije samo je rekao “ Marija, nemojte da se svađamo zbog cigarete”

Nismo se posvađali! Ali da članak ne bi bio predugačak, neću sve napisati sada.

Sada ću vam samo otkriti da živim na 5. spratu, nemam lift, penjem se stepenicama sa lakoćom, idem peške na posao i sa posla, planinar sam, radim u laboratiriji sa hemikalijama. Koristim Seratide 500 2×1 udah, Berodual N 3×2 udaha, Singulair 10mg 1×1 pre spavanja. Svakih mesec dana idem na kontrolu i već više od godinu dana fizikalni pregled je bez visokotonskih. A od kada sam na redovnoj terapiji mogu da kažem da nisam tri puta kinula!