Živim aktivno sa punom kontrolom astme!
 

Alergijska i nealergijska astma

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva, slično kako je napomenuto i za alergijski rinitis. Astma nije isključivo alergijska bolest. U oko polovine slučajeva kod odraslih osoba ona je nealergijska bolest. I alergijski i nealergijski oblik  astme leči se gotovo isto, osim što kod alergijske astme možemo preuzetii više preventivnih mera, a one ponekad mogu uspešno otkloniti bolest.

Tipični simptomi astme su nagli nastanak otežanog disanja uz kašalj i sviranje u grudima. Osim gušenja, neki bolesnici opisuju osećaj stezanja, pritiska ili “težine” u grudima i slabije podnošenje fizičkog napora. Učestali suvi kašalj, posebno noću, predstavlja sumnju na astmu kao uzrok kašlja. Astma je vrlo često povezana s alergijskim rinitisom, tako da čak oko 60-90% (zavisno o literatnurnim izvorima) bolesnika s astmom ima simptome rinitisa.

Dijagnostika astme je kompleksna i sofisticirana i postoje brojne metode i mogućnosti praćenja niza parametara. Osnova dijagnostike je razgovor s bolesnikom i merenje plućne funkcije, najčešće spirometrije. Kroz razgovor razluče se tegobe bolesnika, izvrši se fizikalni pregled, a potom slede dijagnostičke metode, zavisno o mogućnostima zdravstvene ustanove u kojima se bolesnici pregledaju.

Minimum predstavlja merenje pokazatelja plućne funkcije PEF-a (najveći ekspiracijski protok vazduha),  pomoću malog prenosivog aparata merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), uz procenu reverzibilnosti. Reverzibilnost se odnosi na poboljšanje pokazatelja PEF-a za 15% ili više od početnog merenja nakon 15-30 minuta od inhalacije brzodelujćeg bronhodilatatora (Spalmotil, Ventolin). Time se procenjuje da li se iza primene leka poboljšava protok vazduha kroz disajne puteve, što je osnovna značajka astme i sa sigurnošću razlikuje astmu od druge najčešće bolesti sa suženjem disajnih puteva– HOPB (hronične opstuktivne plućne bolesti).

Prirodni tok astme pokazuje varijabilnost, što znači da nakon razdoblja poboljšanja sledi  pogoršanje. Ono što se razlikuje kod bolesnika s astmom je dužina razdoblja bez tegoba i učestalost pogoršanja. Najčešći uzroci nastanka egzacerbacija astme, odnosno pogoršanja bolesti su virusne infekcije. Smatra se da su kod dece u 85% slučajeva uzroci egzacerbacije, a kod odraslih u oko 60% slučajeva. Tokom infekcije bolesnici s astmom obično imaju potrebu za većim dozama lekova za astmu (i inhalacionih kortikosteroida i simptomatika) prosečno kroz 7-14 dana, ali i do 6 nedelja zbog pogoršanja disajnih tegoba, a nakon toga obično nastupa ponovno stabilno stanje. Osim virusa koji su glavni pokretači (“trigger”) pogoršanja astme, tu su i ostali uzročnici respiratirnih infekcija (bakterije, gljivice). Kod osoba sa alergijom, pogoršanja pokreću poleni,  kućna prašina, dlaka životinja ili plesni. Kod velikog broja astmatičara česti triger je fizički napor. Kod izvesnog broja bolesnika s astmom lekovi mogu uzrokovati akutni  spazam, pri čemu je glavni predstavnik Aspirin (acetil-salicilna kiselina), kao i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Isto tako  promena temperaturnih uslova (toplo-hladno) može izazvati tegobe, zatim magla, aerozagađenje, dim cigareta. Astmu je teže kontrolisati ako osoba ima GERB (refluks ezofagitis, vraćenje želudačnog sadržaja u jednjak) uz pozitivnu bakteriju Helicobacter pylori u sluznici želuca. Postoje i osobe na koje značajno loše utiču i  emocionalni momenti (bilo pozitivni ili negativni)

Pogoršanje ili egzacerbacija astme može biti po život opasno stanje, gde se otežano disanje i pad kiseonika u krvi može tako produbiti da bolesnik izgubi svest, a ako se ne primeni terapija, može nastupiti smrt.

Da bi se ovakva pogoršanja prepoznala na vreme i sprečile posledice najpraktičnije je samopraćenje bolesti pomoću merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), koji meri najveći ekspiracijski protok vazduha, parametar PEF (peak expiratory flow). Radi se o maloj jednostavnoj spravi, koja ima usni nastavak i kazaljku sa skalom. Bolesnik dune najvećom snagom i brzinom kroz usni nastavak, a kazaljka se proporcionalno tome pomakne na skali. Broj koji se dobije poredi se s očekivanom vrednošću za zdravu osobu tog uzrasta, pola i visine i dobijemo postotak od predpostavljene vrednosti. Taj postotak kriterijum je za očitavanje nalaza. Smanjenje vrednosti do 20% od normale ( do 80%) može se tolerisati  kao uobičajena varijabilnost. Ako je PEF između 60% i 80% od normale, tada je potrebno pojačati doze lekova, a ako PEF padne ispod 60% od očekivane vrednosti treba obavezno potražiti stručnu lekarsku pomoć.

Cilj medicinskih postupaka u astmi je što manje simptoma bolesti bilo danju ili noću, što manje potrebe za beta2 –agonistima kratkog delovanja (Spalmotil, Ventolinom), što manje nuspojava lekova, što bolje podnošenje telesnih aktivnosti i održanje normalne plućne funkcije, te svakako izbegavanje egzacerbacija, hitnih intervencija i hospitalizacija. Kada su zadovoljeni svi navedeni elementi kažemo da je postignuta optimalna kontrola astme.

Bez obzira na to da li postoji neka alergijska etiologija u astmi ili ne, potrebno je primeniti preventivne mere u našoj životnoj sredini. U slučaju alergije to je izbegavanje alergena (iz kućne prašine, polena). Za sve bolesnike s astmom vredi da nikako ne smeju biti izložene dimu cigareta, bilo aktivno ili pasivno.

U dimu cigareta ima 4000 raznih hemijskih materija, koje dugogodišnjim inhaliranjem mogu oštetiti krvne sudove, disajne puteve, želudac (jer podstiču  lučenje kiseline u želucu), kožu, oči i svaki drugi delić našeg tela. Posebno loše deluje na alergiju, povećava stvaranje alergološkog antitela IgE i pogoršava stanje alergije. Na nos pušenje takođe deluje pogubno, jer uništava prirodne trepetljike, koje odstranjuju sluz i strane čestice. Na taj način prirodna odbrana u nosu postaje umanjena, te nos ne izvršava važne funkcije, koje bi trebao raditi: ne zagreva vazduh, ne vlaži ga i ne odstranjuje čestice, tako da vazduh koji ulazi u pluća nije dovoljno kvalitetan. U disajnim putevima uništavaju se takođe  prirodne trepetljike na disajnim stanicama, podstiče se umnožavanje  vrčastih stanica i olakšava prianjanje (adhezija) bakterija. Zbog toga protok vazduha otežano prolazi, te se pogoršavaju svi ostali simptomi astme.

Ukoliko postoji preosetljivost osobe s astmom na polen (peludi) , prašinske grinje ili dlaku životinja, treba razmotriti mogućnost primene specifične imunoterapije (SIT). Rizik primjene SIT u astmi je veći no u rinitisu, te je potrebna pojačana opreznost. Ona se stoga primenjuje samo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.  Dobro indikovana  imunoterapija kod bolesnika sa astmom donosi značajnu korist, proređuju se simptomi bolesti, njihov intenzitet pada, potrebne su manje doze lekova za optimalnu kontrolu astme, te se sprečava nastanak novih senzibilizacija na druge alergene.

Lekovi za astmu

Da bi astma bila što bolje kontrolisana potrebo je redovno  uzimati protivupalne (antiinflamatorne) lekove. “Zlatni standard” u grupi protivupalnih lekova predstavljaju inhalacijski kortikosteroidi, koji dokazano uspešno sprečavaju posledice astme. Kortikosteroidi primenjeni u obliku injekcija ili tableta mogu imati sistemske nuspojave, ili neželjene posledice. Njihovu primjenu potrebno je pažljivo razmotriti, u smislu odnosa koristi za osnovnu bolest koja se leči i mogućih štetnih nuspojava. Međutim, u slučaju inhalacionih kortikosteroida čitava priča o nuspojavama je svedena na minimum. Lek primenjen u obliku inhalacije udiše se i ulazi samo u disajne puteve, tamo gde treba postići željeni učinak delovanja, a ne ulazi u cirkulaciju. Tačna merenja koncentracije kortikosteroida u krvi pokazala su da do 500 mikrograma  kortikosteroida u inhalaciji (doze se najčešće iskazuju za beklometazon dipropionat BDP, a ostali oblici kortikosteroida se preračunavanju kao ekvivalent BDP), nema tragova leka u krvi. Jedina češća nuspojava inahalacionih kortikosteroida je oralna kandidijaza, nakupljanje gljivica u usnoj šupljini. Iskazuje se otežanim gutanjem i pečenjem u ždrelu, bezazlena je i lagano se leči primenom lokalnih lekova u rastvoru ili gelu. Može se sprečiti ispiranjem usne šupljine vodom nakon inhalacije (udisanja) leka. Među ne-steroidne protiv-upalne lekove ubrajamo stariju generaciju kromona i noviju generaciju antileukotrijena (Singulair). Ukoliko se i pored uzimanja protiv-upalnih lekova jave tegobe (otežano disanje i/ili sviranje u prsima), primenjuju se simptomatski lekovi, među kojima je najvažniji beta2-agonist kratkog delovanja i teofilini.

Uz razumevanje bolesti od koje boluju, uz primenu preventivnih mera, redovno i prilagođeno uzimanje lekova, uz adekvatnu ishranu i  fizičku aktivnost, danas bolesnici s astmom mogu živeti pun i normalni život bez ograničenja.

 
 

More Posts in Astma

 
 

Share this Post



 
 
 
  • bojana petrovic

    hvala vam puno i vama dusice i vama marija.inace ja sam iz kg.a doktorka pulmolog moje sofije je gordana kostic.jos jednom hvala.

 
 
More in Astma (174 of 240 articles)