Postoje dva tipa preosetljivosti organizma na hranu:

Ciklička preosetljivost

…pri kojoj je stepen alergičnosti zavistan od učestalosti upotrebe alergogene hrane, tj u ovom slučaju preosetljivost organizma je utoliko veća, ukoliko se alergogena hrana uzima češće i obratno.

Stalna preosetljivost

…kada je alergičnost stalnog karaktera, tj.postoji u svakom trenutku, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od poslednjeg uzimanja alergogene hrane.

Kada je reč o prvom tipu preosetljivosti, alergičnost se može vremenom izgubiti ako se alergogena hrana ne uzima, ali ako je po sredi drugi tip, to se retko dešava.

Alergija na hranu kod deceDa li će se alergija na hranu javiti i u kakvom obliku, zavisi od naslednih činilaca, dobu, polu i vrste namirnica. Nasleđe ima važnu ulogu jer je utvrdjeno da 65% dece postaje alergično ako su oba roditelja alergičari, a 35% ako je samo jedan. Dob i pol imaju manji značaj, tako da je alergija na hranu podjednako česta i u dece i u odaslih i to u oba pola u istoj meri izražena.

Svaka namirnica u odredjenim uslovima može delovati kao alergen, ali izvesne namirnice su mnogo češće uzrok alergije (zrnasta hrana, brašno,mleko, jaja). Pored ovih namirnica, značajnu ulogu u izazivanju alegija imaju i krompir, pomorandža, kafa, riba, čokolada, jagode i maline.

Jedna ista namirnica, može delovati alergogeno, bilo da je termički obradjena, bilo da je sušena, bilo da je suva, ili pak, u jednom stanju moze biti alergogena dok u drugom ne mora. Na primer, kuvana
riba i kuvani kupus
, češće dovode do alergije nego ako su pripremljeni na drugi način, ili suvo grozdje češće izaziva alergiju nego sveže grozdje.

Količina alergogene hrane, kao i brzina unošenja hrane, utiču na pojavu i težinu alergije.

Ako se alergogena hrana brzo pojede u toku 5 minuta, alergijske promene su teže nego ako se ista hrana polako jede, u toku 45 minuta.

Znači da se alergije mogu javiti posle 10-30 min. ili 3 – 4 sata od uzimanja hrane – tzv. rana reakcija organizma, ili posle 5 časova do 5 dana – tzv kasna reakcija organizma.

Ovaj poučan tekst je preuzet iz Medicinske dijetetike, prof, dr Božidar Simić.

Tekst nam je poslala Slađana Lukić. Hvala Slađani!!!