Hrana predstavlja najveći antigeni (alergogeni) izazov za imuni sistem čoveka. Skoro da nema osobe koja će poreći da nije imala neko iskustvo sa alergijom ili nepodnošenjem neke vrste hrane. Pa ipak kada se ume u obzir činjenica da u toku svog života čovek unese oko 100 tona hrane iznenađuje da su alergijske reakcije na hranu veoma retke:  kod odraslih ljudi alergijske reakcije na hranu se javljaju kod 1% ljudi, a kod dece oko 3%. Ispitivanje je otežno kod dece do 6 godina tako da se podaci za prevalencu alergije kod dece kreću od 0,5-7%, s tim da su kod mlađe dece alergije česce, nego kod starije i odraslih. Ovo “prerastanje” tegoba (gubitak alergija) se nažalost ne može potkrepiti i imunološkim pokazateljima koji bi trebali da prate kliničku sliku alergije. To znači da kožna proba i dalje ostaje pozitivna na određenu namirnicu, u krvi IgE At i dalje visoka. Međutim gubitak alergije kolerira sa alergenom, a to znači da se alergija na neke alergene ne gubi sa godinama (npr. alergija na kikiriki i za to takođe nema imunoloških podataka koji bi to objasnili).

Neželjene reakcije na hranu: Alergija ili nesto drugo?
Na prvi mah izgleda da su alergijske reakcije na hranu mnogo češće, jer ispitivanja pokazuju da skoro svaka treća osoba ponekad imala neku alergijsku reakciju na hranu ili neko od članova njene porodice. Međutim, ispitivanjem na alergiju dobijeni su negativni rezultati iako je osoba imala znake alergije. Dakle, na unošenje neke namirnice mogu se javiti neželjene reakcije koje mogu biti izazvane imunološkim mehanizmom i njih zovemo alergijama na hranu ili nutritivnim alegijama (a videćemo da one ne moraju zahvatiti samo sistem za varenje već i kožu, respiratorni sistem, pa i centralni nervni sistem) i neimuniološkim mehanizmom tj. ne izazivaju stvaranje antitela na hranu koja deluje kao antigen. Ove neimunološke (pseudoalergijske reakcije) mogu nastati usled nedostatka enzima (npr. laktaze pa osobama sa takvim poremećajem smeta mleko i mlečni proizvodi, što se manifestuje grčevima, gasovima, diarejom); usled prisustva mikroorganizama, tj bakterija i njihovih toksina u namirnicama, usled prisustva prirodne supstance u hrani kao sto je histamin  (u siru, vinu, ribi,  naročito tunjevini, što izaziva simptome slične alergiji koji se označavaju kao histaminska toksičost, reakcije na aditive (supstance dodate hrani da se poboljša ukus, boja ili  zaustavi rast mikroorganizama), psihološke reakcije, zapaljenja pojedinih  organa sistema za varenje. Posto je teško identifikovati uzrok nastanka ovih poremećaja koristi se termin intolerancija na hranu., kao širok pojam koji podrazumeva neželjene reakcije na hranu.

Neželjene reakcije na hranu (Intolerancija na hranu) mogu biti: imunološke (hrana deluje kao alergen i izaziva imuni odgovor u organizmu) i neimunološke, tj. ne dolazi do reakcija Ag-At
Imunološke reakcije – alergije (hipersenzitivnost)

Nastaju kao rezultat interakcije alergena iz hrane, sistema za varenje i imunog sistema.

Neimunoloske reakcije (pseudoalergijske)

  • Nedostatak enzima za varenje
  • Prisustvo bakterija u hrani
  • Histaminske toksičnosti
  • Prisustva aditiva u hrani
  • Uticaj psihičkih činilaca

Koji su to mehanizmi koji nas štite od nastanka alergije (hipersenzibilizacije) na namirnice?
Postoje brojni mehanizmi koji nas štite od nastanka alergije na namirnice. To su: želudačni sok koji ima kiselu reakciju, enzimi za varenje hrane, normalna flora (bakterije) u crevima, peristaltika (kretanje crevnog sadržaja), prisustvo mukusa (sluzi) u digestivnom traktu, intaktna crevna sluzokoža, kao i imunološki mehanizam koji čini limfno tkivo sa brojnim makrofazima (ćelije koje koji mogu da unište antigen iz hrane i spreče njegov prodor u krv i izazivanje alergijeke reakcije) i jedan protein tzv. sekretorni Ig A koji se nalazi u crevnim sokovima  i on može da “eliminiše” antigen iz hrane.

Šta je to nutritivni alergen?
To je fragment hrane i najčesce je to proteinska materija odgovorna za alergijske reakcije. Obično nije dovoljno svaren pod dejstvom sokova za varenje ili dobro kulinarski obrađen i kao rezultat toga on prolazi kroz crevnu sluzokožu, ulazi u krv, a zatim u organe izazivajući alergiju.

Zašto do alergije ipak dolazi?
Ukoliko je narušen bilo koji mehanizam odbrane doći će do prodora antigena u krv i nastaće alergija. To se desava kada je smanjen aciditet (kiselost želuca), oštećena sluzokoža sistema za varenje, pa kroz nju prolaze nedovoljno svareni delovi hrane, ili je smanjeno lučenje enzima. To se viđa kod oboljenja žučne kese, pankreasa, čira na zelucu, oboljenja creva i dr. bolesti. Takođe, veliki broj supstanci remeti normalnu zaštitu crevne sluznice kao što je duvan, alkohol, neki lekovi (aspirin), senf i dr.

Zašto  su  kod dece česće alergije nego kod odraslih?
Kod dece je sistem za varenje i imuni sistem “nezreo”i zbog toga je smanjena  koncentracija sekretornog IgA u crevnim sokovima, sporija je peristaltika, smanjena količina želudačne kiseline i enzima za varenje, kao i češće virusne infekcije koje koje ostećuju epitel organa za varenje i povećavaju sintezu IgE antitela koja su značajna u nastanku alergijskih reakcija. Kod dece koja su na majčinom mleku alergijske reakcije su manje, ne samo zbog toga sto se kasnije unose druge namirnice i pruža mogućnost sazrevanja organa za varenje, već i zbog toga sto majčino mleko sadrži IgA antitela i T limfocite koji smanjuju alergijske reakcije.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Pri prvom kontaktu sa nekom namirnicom ne dolazi do alergijske reakcije. Ona tada biva prepoznata od strane imunog sistema kao strana materija-antigen i na nju se tada stvore Antitela. Tek pri ponovnom unošenju te iste namirnice može da se pokrene alergijska reakcija. Tada dolazi do reakcije Ag (unete namirnice po drugui put ) i At (stvorenih pri prvom unosu te supstance). Tada se osobađaju supstance koje oštećuju tkiva i daju simptome alergije.
Crevna sluznica nije apsolutno nepropustljiva za proteine hrane, tako da mali broj (1-2% proteina hrane) ipak prođe ovu barijeru u toku dana. Na njih se obično stvore At grupe Ig A (proteini) koja eliminišu Ag, tj.  ne dozvoljavaju aktiviranje drugih ćelija koje vode alergiji. Ova At se odstranjuju brzo iz organizma preko jetre ili creva.
Kod osoba koje su preosetljive stvaraju se druga At najčećće IgE. To su proteini koji cirkulišu u krvi. Druga karika imunog odgovora su mast ćelije koje se nalaze u celom organizmu, ali ih najviše ima u organima koji su najčešće zahvaćeni alergijom, a to je: nos, zdrelo, pluća, koža i sistem za varenje. To je upravo i razlog što alergijske reakcije na hranu ne zahvataju samo sistem za varenje. Sposobnost osoba da sintetise IgE je nasledna. Veća je verovatnoća da ć osoba imati alergiju ako su joj alergiča oba roditelja, ili imaju astmu, ekcem ili neka druga  atopiska oboljenja. U zdravih osoba IgE At se sintetisu samo 2% ukupnih At, a kod preosetljivih u znatno višem procentu. Pre nego sto se desi alergijska reakcija osoba koja ima predispoziciju za alergiju stvorice IgE na hranu pri prvom kontaktu sa hranom. Ona se vezuju za receptore na raznim tkivima. Pri ponovnom unosenju te iste namirnice koja deluje kao antigen (Ag) ( fragment hrane koji izaziva alergijsku reakciju) doći će do vezivanja tog Ag iz hrane i  proteina IgE (At) na površini mast celija. Kompleks Ag-At aktivira ćelije mastocite (mast celije) koje oslobađaju histamin, supstancu odgovornu za nastanak zapaljenja sa pojavom otoka, crvenila povećane propustljivosti kapilara, a to  dovodi da se manje apsorbuje voda, i so i može biti uzrok stanja soka kod alergije.

Zašto se alergijske reakcije na hranu različito ispoljavaju? Zašto se javljaju kod nekih osoba samo na koži, a kod drugih mogu biti vrlo opasne i dovesti do gušenja, pa i  mogućeg smrtnog ishoda?
Kada se unese  alergen iz hrane po drugi put u organizam dolazi do njegovog vezivanja sa antitelom koje je stvoreno pri prvom kontaktu Taj spoj Ag-At aktivira mastocite (mast celije) i dovodi do njihove degranuacije- prskanja i oslobađana histamina. Kako se ove mast ćelije koje oslobađaju histamin ne nalaze samo u sluzokoži organa za verenje, već i u koži, sluzokoži organa za disanje i drugim organima reakcije na alergiju hranom mogu biti vrlo različite, a zavise od broja mast celija u pojedinim organima.
Ako se mast ćelije nalaze najviše na koži javiće se urtike praćene  svrabom, crvenilom i otokom, a ako se nalaze u organima za disanje nastaće gušenje zbog otoka organa za disanje. Najteži oblik alergije, anafilaktički šok, može dovesti do smrt, ako se ne primeni urgentna terapija.

Kako izgleda najopasnija alergijska reakcija koja se zove anafilaktički šok?
Ako je osoba jako osetljiva na neki alergen biće zahvaćen veći broj organa alergijskom reakcijom. Zbog oštećenja krvnih sudova oni će propuštati tečnost u tkiva i smanjće se količina cirkulišuće krvi, što uslovljava pad krvnog pritiska i stanje šoka.
Znaci anafilaktičkog šoka su: svrab po koži, otok usana, curenje iz nosa, mučnina, bolovi u trbuhu, povrać anje, proliv, otežno disanje nesvestica, gubitak svesti i smrt.

Kako se ispoljavaju alergije na hranu? Koji su njeni simptopmi?
Alergija mož e zahvatiti: sistem za varenje, kožu, sistem za disanje, centralni nervni sistem.
Ako se tegobe odnose na sistem za varenje govorimo o digestivnoj alergiji. Ona se najčešće ispoljava kao diareja ili tegobe sa varenjem, nadimanje, grcevi u trbuhu. Takođe može da se ispolji i na sluzokoži usta kao aftozni stomatitis ili crvrnilo.
Na koži: urtikarija, ekcem, angioedem, vaskulitis (upala kapilara).
Respiratorni sistem: kijavica, bronhitis,  otezano disanje, bronhijalna astma.
Ako je zahvaćeno više sistema nastaće anafilaktički šok (praćen padom krvnog pritiska).
Centralni nervni sistem: migrena, sindrom napetosti, umora, smanjene koncentracije i dr. nedovoljno definisani znaci.

Koji su namirnice najčešći uzrocnici koji dovode do alergijskih reakcija?
Proteini jajeta (belance), mleko, soja, riba, krompir, kupus, visnje, jagode, breskve, kikiriki.

Šta je to ukrštena alergijska reakcija?
Ako neko ima alergiju na neku namirnicu, doktor ce ga upozoriti da izbegava tu namirnicu, ali i srodne namirnice da bi se izbegla alergijska reakcija. Na primer: ako neko daje podatak da je alergičan na dagnje, test će obično pokazati da osoba nije alergična samo na njih već i na druge vrste školjki, pa i na rakove takođe. Ovo se naziva unakrsna alergijska reakcija. Kod ljudi koji imaju alergiju na polen zapaženo je da često osete neprijatnost čak u ustima kada jedu plod te biljke. (npr. jabuka, dinja, lubenica) ili na med.

Posle kog vremena od unošenja hrane nastaju alergijske reakcije?
Alergijske reakcije mogu biti momentalne  jos dok je hrana u ustima ili kasne (posle 60 minuta)

Kako se postavlja dijagnoza alergije na hranu?

  • Brizljivo se uzimaju podaci od pacijenta postavljanjem pitanja.
  • Sprovodi se eliminaciona dijeta ( izostavljanje iz upotrebe namirnicu koja je sumnjiva  48 h i prati pojavu alergije kod pacijenta kad je ponovo uzme) Potreban oprez jer alergija moze biti jaka.
  • Kožne probe (skarifikacioni test kao npr. Prik test) Nedostatak im je što mogu dati lažno pozitivan rezultat.
  • Test krvi (RAST i ELISA) Traže se specifična anti tela klase IgE
  • Jednostruko ili dvostruko slepa metoda. Daje se inkrimisana namirnica u vidu suve supstance u obliku kapsula (ne zna pacijent ili ne zna ni doktor koja je namirnica u pitanju, a na osnovu datih kriterijuma se procenjuje alergija)

Kako se leči alergija na hranu?
Osnov lečenja je izbaciti (eliminisati) datu namirnicu iz ishrane. Mora se voditi računa o tome da se mnoge namirnice koje izazivaju alergiju nalaze u  većim ili manjim količinama u drugim namirnicama, kao jaja u keksu, u dresingu za salatu ili majonezu, mleko u sladoledu. Kod jako alergičnih osoba i minimalne količine unetog alergena mogu izazvati teške, pa i po život opasne alergijske reakcije. Manje osetljive osobe mogu tolerisati malu količinu namirnica na koju su alergični. U slučaju teške alergijske reakcije tipa anafilaktickog soka mora se odmah intervenisati davanjem Adrenalina (ili pacijent sam sebi daje pod kozno jer ga uvek ima pri sebi, sto je cesto u mnogim zemljama Zapada), a zatim se terapija nastavlja u bolničkim uslovima dok se stanje ne stabilizuje. Tu se odmah mora obezbediti nadoknada tečnosti, davanjem  intravenskih infuzija, zatim antihistaminici koji će ublažiti svrab, otok, curenje iz nosa, kortikosteroidi  (Dexametason, Niripan) koji će otkloniti znake zapaljenja, bronhodilatatori koji će doprineti poboljšanju disanja u slučaju gušenja. Takođe se pokušalo sa davanjem lekova koji inhibiraju oslobađanje citotoksičnih supstanci iz mast ćelija. Nijedan od ovih lekova nema dejstvo ako se da preventivno odnosno pre upotrebe  namirnice za koju se sumnja da izaziva alergiju. Postoje pokušaji da se u toku dužeg vremena unosi mala količina namirnice koja izaziva alergiju u vidu kapsula, ali ovi pokušaji hiposenzibilizacije nisu dali zadovoljavajuće rezultate. U slučaju lakših alergijskih reakcija dovoljni su antihistaminici ili tablete kalcijuma.

Da li nutritivna alergija može biti provocirana fizičkim naporom?
Opisani su u literaturi slučajevi da je uzimanje neke namirnice (breskva, celer) pre vežbanja dovelo do pojave simptoma sličnih alergiji. Uzrok nije poznat. Lečenje se sastoji u davanju antialergijskih lekova, a prevencija u izbegavanju  uzimanja hrane nekoliko časova pre fizčke aktivnosti.

Da li izbegavanje uzimanja namirnica koje najcesce dovode do alergije (mleko, riba, jaja, kostunjavo voće) tokom trudnoće i dojenja može prevenirati alergiju kod dece?
S obzirom na nezreli sistem za varenje kod dece kao i nedovoljno razvijen imunološki sistem ispitivano je izbegavanje pomenutih supstanci u ishrani majke. Zaključeno je da ovakav način prevencije alergije kod dece nema smisla, a može dovesti do pothranjenosti majke u osnovnim hranljivim materijama. Majčino mleko je prva hrana koju dete dobija i ono mora biti kvalitetno pogotovo kada se zna da ono sadrži materije koje mogu prevenirati alergijske reakcije kod dece. Ukoliko je dete na kasastoj hrani ili pak čvrstoj, a pri tom još sisa majka mora eliminisati iz svoje ishrane namirnicu na koju je dete alergično.

Da li dojenje može prevenirati kasniju pojavu alergije kod deteta?
Nema pouzdanih dokaza koji bi potkrepili ovu tvrdnju, mada kasnije uvođenje drugih namirnica u ishranu dece koja su na majčinom mleku daje vremena imunološkom i gastrointestinalnom sistemu da sazri i tako prolongiraju nastanak alergije.

Koja je razlika između intolerancije na laktozu i alergije na kravlje mleko?
Nepodnošenje kravljeg mleka i drugih mlečnih proizvoda može nastati ako osoba ima nedostatak ili manju količinu enzima laktoze koji razlaže laktazu (ugljeni hidrat) u mleku. Može se javiti bilo kada u toku života. Mleko ne može da se vari i osoba ima neprijatne senzacije od strane organa za varenje (grčevi, nadimanje, proliv, povraćanje). Kod alergije na kravlje mleko najčešće dolazi do prave alergijske reakcije na proteine mleka i to najčešće na beta laktoglobulin (u 82% obolelih), manje na kazein (43%) i dr. proteine mleka. Obično nastaje u prvom mesecu života ili najkasnije do navršenih šest meseci. Bolest je praćena grčevima, povraćanjem, prolivom, otocima (usne, jezik), urtikama po koži, a može se javiti i anafilaktička reakcija koja može biti uzrok iznenadne smrti odojčeta. Ponekad su simptomi samo od strane respiratornog sistema (kijavica, astma), pa se tada teže postavlja dijagnoza.
Prognoza je dobra i alergija nestaje do kraja prve godine ako se kravlje mleko zameni (npr. sojinim), a do kraja druge godine se simptomi gube kod svih.
Prim. Dr Branka Konstantinović Birovljev, spec. za ishranu