Bez jelke je Nova godina danas nezamisliva, ali ukoliko se predugo drži u kući ona može da izazove ozbiljne zdravstvene porobleme. Osobe podložne alergijama ili oboljenjima disajnih puteva moraju da kupuju jelke sa posebnom pažnjom, upozoravaju američki stručnjaci iz Koledža za alergije, astmu i imunologiju koji su istražili uticaj tradicionalnog prazničnog drveta na ljude.

Oni, naime, smatraju da četinari u zatvorenom prostoru mogu da se drže najviše četiri dana, s obzirom na to da materije koje ispuštaju mogu da budu izuzetno opasne za osobe podložne alergijama.

U prva tri dana, nakon što je uneta u zatvoren prostor, jelka širi 800 spora zemljišta po kvadratnom metru, odnosno dozu koja je tek nešto niža od granično dozvoljene norme.

Za samo četiri dana količina spora se uvećava na 5.000, a takva koncentracija negativno utiče na asmatičare i osobe sklone alergijama.

Ova količina spora nagomilana u četiri zida, može da bude isto tako opasna i za ljude neosetljive na alergene, jer stvara dodatni pritisak na sluznicu disajnih puteva.

Američki stručnjaci tvrde da će se čovek, nagutavši se štetnih materija, mučiti još nekoliko nedelja, čak i ako jelka ubrzo završi na obližnjem đubrištu.

Istraživanje je pokazalo da je četiri dana granično dozvoljeno vreme koje jelka može da provede u stanu. Međutim, ograničeno držanje jelke u stanu neće sprečiti štetu koju prodavcima nanosi večno zeleno drveće.

Radi se, naime, o tome da hemijske materije za uništavanje insektata, koji žive na stablu, granama i iglicama, i doprinose boljem “robnom” izgledu mogu, takođe, da izazovu alergijske reakcije.

Zahvaljujući obradi otrovnim hemikalijama mogu da nastradaju ne samo štetočine već i potencijalni kupci. U ovom slučaju vreme boravka “obrađene” jelke u prostoriji nije od značaja.

Prema podacima koje prenosi moskovska “Pravda” praktično sve “žive” jelke kupljene u prodavnicama se obrađuju hemikalijama protiv štetočina. Pojedini proizvođači, sem toga prskaju drveće i protivpožarnim supstancama.

Ekolozi zbog toga savetuju da se pri kupovini jelke posebna pažnja obrati na sertifikate, a poželjno je da postoji i biosertifikat.

Na alternativu prirodnim jelkama – veštačkim jelkama, stručnjaci takođe imaju primedbe. Plesan i prašina prisutni su ne samo na pravim već i na plastičnim jelkama, uglavnom iz Kine gde se za njihovu proizvodnju koriste toksični materijali.

Na ljudski organizam negativno utiču i sprejovi, kojim se zbog mirisa prska veštačko drveće.

U najgorem slučaju, upozorava “Moskovska pravda”, kontakt sa takvom jelkom može da dovede do trovanja. Toksičnost raste uz prisustvo girlandi koje povećavaju temperaturu pseudodrveta.

Bilo kako bilo, niko od stručnjaka ne poziva da se odustane od kupovine tradicionalne novogodišnje jelke, radi se samo o upozorenju da se veća pažnja obrati na uslove kupovine prazničnog drveta.

Blic