Većina alergija na hranu nastaje u ranom detinjstvu. Međutim, nekada se desi da odrasla osoba odjednom postane alergična na neku namirnicu, recimo kravlje mleko, a da u detinjstvu nije imala problem sa tom namirnicom. Neko može iamti alergijsku reakciju čak i kad izbegava hranu za koju zna da izaziva alergijske reakcije zbog unakrsne reakcije.

Recimo, ako je neko alergičan na kikiriki, velika verovatnoća je da će sličnu reakciju izazvati sočivo, soja ili pasulj.

Šta je unakrsna alergija?
Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj ili unakrsnoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije unakrsne alergije


Alergija na                                                mogući drugi izazivači
Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,
dinja, šargarepa (sirova),
paprika, peršun, celer, senf,
paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,
kruške, kikiriki, lešnik ,
badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,
krompir, kivi, sočivo,  zelje,
spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,
krompir, kivi, mango, dinja,
breskva, paradajz

Simptomi alergije na hranu

Simptomi alergije se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta,  (oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor)
Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za
neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Saveti

Obzirom da su neki od alergena nestabilni na toplotu, kiseonik iz vazduha i kišeline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Kod alergija na jaja češća je  alergija na belance nego na žumance. Alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako mogu da je jedu bez alergijskih reakcija. Ali treba izbaciti sve namirnice pripremljene s jajima (testenina, rezanci, mleveno meso i majonez).

Ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, a većini ljudi smetaju samo određene vrste, dok druge mogu jesti bez teškoća.

Kod alergija na ribu treba takođe pripaziti i na jaja, pileće meso, ako su hranjeni ribljim brašnom.

Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje češće lečene penicilinima i drugim lekovima. Zapravo, radi se o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa.

Od voća najčešće alergije uzrokuju jagode i kivi.

Kada je voće i povrće u pitanju,  u većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se jedu kuvani paradaj (sok, sos)

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Poznato je da je oko 80% pacijenata s dokazanom alergijom na ambroziju takođe alergično i na semenke suncokreta. Takođe, veliki broj pacijenata alergičnih na ambroziju, ispoljava alergijsku reakciju kada jede dinju, lubenicu, krastavac ili bananu.

Izbegavanje namirnica koje izazivaju alergije  može da bude veoma teško. Pre svega , kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Kada je industrijski pripremljena hrana u pitanju, pažljivo pročitajte deklaraciju!

Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale nije poznato, jer se zbog manjkavih testova ređe dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju konzervans natrijum-benzoat, žuta boja tarazin i veštački zaslađivač aspartam.