Do pojve alergije na sunce najčešće dolazi kod prvog dikrektnog izlaganja suncu nakon zime i to na delovima tela koji nisu bili zaštićeni odećom (lice, vrat, ruke).

Kod alergije na sunce, za raziku od drugih vrsta alergija, ne dolazi do reakcije sa alergenom, nego do imunološke reakcije na promene koje nastaju na koži nakon sunčanja.

Alergija na sunce dovodi do promena na koži koje nastaju uticajem UV- zraka na kožu. Dolazi do pojave malih plikova, čvorića, koža je jako crvena, hrapava, zategnuta, svrbi i stvara neugodan osećaj.
Ovi simptomi se javljaju nekoliko sati nakon sunčanja i mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Sve više ljudi pati od ove vrste alergije, oko 20% ukupnog stanovništva. Mnogi i ne znaju da imaju alergiju, jer svoju blažu formu ove bolesti smatraju normalnom reakcijom kože na sunce (“malo sam izgorela”).

Postoje različite vrste alergije na sunce:

  • Fotoalergijska reakcija je imunološka reakcija usporenog tipa. Alergen dolazi na kožu i stvara se fotoalergijski kontaktni ekcem. Ponekad i lekovi mogu biti razlog za nastajanje ovog tipa alergije (Dovicin).
  • Fototoksična reakcija nastaje direktnim kontaktom sa fotosenzibiliziranim supstancama i istovremenom izlaganju sunčevim zracima. Npr. kontakt sa biljkama koje sadrže psoralene (limun) i sunčanje.
  • Idiopatska svetlosna dermatoza: tu postoje dva tipa: polimorfna svetlosna dermatoza: česta hronična reakcija nepodnošljivosti svetlosnih zraka, prouzrokovana UVA zracima (osip izgleda kao ubod insekta) i jako retka solarna urtikarija.

Ukoliko se radi o hroničnoj bolesti, dermatolog može provesti fototerapiju (pre sezone sunčanja) kojom pripremi kožu na sunce.
Preparati sa betakarotinom, koji se trebaju uzimati u rano proleće, pripremaju kožu iznutra na sunce i tako sprečavaju ili ublažavaju jake reakcije kože na sunce.
Kod jakog svraba i težih oblika alergije, akutno se mogu uzimati antihistaminici koji ublažavaju simptome (ali ne leče samu bolest).

Saveti: alergija na sunce

Negujte kožu preparatima koji odgovaraju vašem tipu kože. Nega treba da bude što “lakša”, znači u vidu spreja ili gela. Premasne kreme ne daju koži da diše i tako može doći do pogoršanja simptoma.

Kod izbora zaštite od sunca je neophodan fotostabilan UV filter sa jakim delovanjem protiv UV- zraka, jer su one razlog za nastajanje 75% alergija na sunce.

Obavezno posetite dermatologa i nemojte se direktno izlagati suncu, pogotovo ne između 11 i 17 sati.
Odeća treba da bude od prirodnih materijala, lagana i po mogućnosti da prekriva što više tela, ne zaboravite namazati nepokrivene delove tela kremom i stavite kačket na glavu.