Koštunjičavi plodovi, kokošije jaje, mleko, jagode – sve više ljudi reaguje alergijom na najrazličitije vrste namirnica.

Stručnjaci polaze od toga, da u Nemačkoj (a slično je i u drugim evropskim zemljama) oko osam posto dece i dva posto odraslih ima alergiju na određene vrste namirnica. Alergije na namirnice su time u poređenju sa drugim alergijskim reakcijama ređe nego što se uopšteno misli.

Uzrok za alergijske reakcije ne leži u kvalitetu namirnica, već predstavlja preosetljivu reakciju odbrambenog sistema svakog organizma na određene i za nealergičare bezopasne sastavne delove namirnica.

Reakcija imunog sistema

Alergije izazivaju takozvani alergeni (antigeni). Prehrambeni alergeni su prirodni sastojci namirnica, uglavnom belančevine ili kombinacije belančevina i ugljenih hidrata. Šećer za domaćinstvo i masti nasuprot tome ne potpadaju pod prehrambene alergene.

Imuni sistem osoba sklonih alergijama identifikuje tokom prvog kontakta sa nekom namirnicom u njoj sadržane alergene kao „opasne“ strane materije. Kao posledica toga je povećana proizvodnja IgE-antitela od strane B-ćelija u borbi protiv ovih alergena. Antitela se tada grupišu na površini ćelija, koje sadrže materije poruke, npr. histamin. Taj prvi kontakt sa nekim alergenom senzibiliše imunološki sistem, ali po pravilu prolazi bez simptoma.

Međutim, kada osoba sklona alergijama ponovo konzumira namirnicu, koja izaziva alergiju (drugi kontakt), u njoj sadržani alergeni bivaju prepoznati od strane antitela i vezuju se. Alergeni i antitela pritom hvataju jedni druge poput ključa u bravi.

Vezivanje alergena podstiče ćelije, da oslobodi određene materije poruke, npr. histamin. Histamin na kraju izaziva alergijsku reakciju, koja se javlja najčešće u roku od nekoliko minuta do maksimalno dva sata nakon konzumacije namirnice.

Šta je ukrštena alergija?

Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije ukrštene alergije

Alergija na mogući drugi izazivači

Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,

dinja, šargarepa (sirova),

paprika, peršun, celer, senf,

paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,

kruške, kikiriki, lešnik ,

badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,

krompir, kivi, sočivo,  zelje,

spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,

krompir, kivi, mango, dinja,

breskva, paradajz

Izvor: Brokhaus Ishrana, 2001, str. 395

Simptomi su mnogostruki

Alergični simptomi se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta, dakle npr. kao oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor.

Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za

neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Obzirom da su neki od alergena nestabilni naspram toplote, kiseonika iz vazduha i kiseline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Povrće i voće nrp. U većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se posluže (kuvanim) sosom od paradajza.

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Industrijski proizvodi i sastav

Brisanje namirnica koje izazivaju alergije sa jelovnika može da bude teško. Pre svega onda, kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Tako se na primer kokošije ili mlečne belančevine koriste kao vezivno sredstvo u mnogim proizvodima. Soja, celer i koštunjičavi plodovi mogu da budu „sakriveni“ u gotovim jelima. Iz tog razloga obavezno obratite pažnju na spisak sastojaka na ambalaži. Od proširenja uredbe o deklarisanju namirnica unutar EU u novembru 2005., dvanaest najčešćih izazivača prehrambenih alergija i netolerantnosti se moraju navesti u spisku sastojaka – čak i onda, kada su prerađeni samo u minimalnim količinama. Ovih dvanaest je u novembru 2007. prošireno za još dva dalja alergena, koji se moraju deklarisati (lupine i mekušce).