Alergija na nikl je  najčešća kontaktna alergija od koje boluje oko 10% stanovništva, a koja se odgovarajućim ponašanjem može dovesti pod kontrolu.  Svaka peta žena danas ima ovu alergiju. Povećan rizik dobijanja alergije imaju pre svega devojke i žene sa  preosetljivom kožom.

Nikl je metal koji se često nalazi u nakitu, naočarima, satovima, dugmadi, konzervama, sudovima i na žalost još uvek u mnogim kozmetičkim preparatima.

Po zakonu Evropske zajednice, zabranjeno je prodavati proizvode koji na svojoj površini imaju nikl. Ipak i pored zakona, na tržištu se još uvek mogu naći stvari, posebno nakit, koji ispuštaju nikl iz sebe i dovode do pojave simptoma alergije.

Alergija na nikl

Nikl se lako topi u vodi, što je jedan od razloga što se veliki broj alergija na nikl javlja u letnjem periodu, kada dolazi do pojačanog znojenja. Znoj dovodi do otapanja nikla  te dolazi do alergijske reakcije.

Modni nakit je uglavnom napravljen od jeftinih legura koje skoro uvek imaju nikl u sebi. Za pojavu alergijske reakcije je odlučujuće koliko se nikla rastopi na površini nakita. Postoje zaštitni lakovi koji sprečavaju topljenje nikla, koje opet čestim nošenjem nakita lako spada i opet se javlja kontakt sa niklom. Zbog toga se  alergija javlja  i na nakit koji se dugo bez problema nosio.

Nikl se nalazi i u mnogim namirnicama, ali ipak retko dolazi do alergijskih reakcija na nikl u hrani. Imuni sistem osobe koja pati od alergija reaguje na strane supstance za telo( alergene), na koje zdravo telo uopšte ne reaguje.

Da bi došlo do nastanka alergije, telo mora prvo reagovati osetljivo na kontaktni alergen, u ovom slučaju nikl. Nikl obično tek nakon višemesečnog kontakta dovodi do senzibilizacije, što znači da alergija ne nastaje prvim nošenjem nakita.

Alergija se ispoljava alergijskim kontaktnim ekcemom sa crvenilom, svrabom, plikovima. Koža u okolini ekcema može biti natečena. Ekcem može preći u hronični time što se upala širi sa prvobitnog mesta, koža postaje suva, peruta se, svrbi i boli.

Reakcija je uglavnom ograničena na mesta kontakta između alergena i kože. Za razliku od mnogih drugih alergija, kod alergije na nikl ne dolazi do stvaranja antitela, nego su takozvane T ćelije imunog sistema odgovorne za alergijsku reakciju.

Dijagnozu postavlja lekar na osnovu simptoma i alergijskog testa na koži.

Verovatno postoji i genetska predispozicija za nastanak  alergije na nikl. Ukoliko su oba roditelja alergični, verovatnoća da će dete dobiti alergiju je između 50 i 70%. Jedina prevencija alergije je izbegavanje nikla.

Terapija akutne alergije

Terapija akutne alergije je uglavnom kremama sa glukokortikosteroidima, koje deluju jako brzo, tako da se uglavnom koriste samo nekoliko dana. U tom slučaju se ne očekuju nuspojave glukokortikosteroida. Ukoliko se radi o ekcemu na rukama, krema se može na  namazati uveče, obući pamučne rukavice i ostaviti da deluje preko noći.

Protiv svraba deluju antihistaminici. Hladni oblozi i losioni koji hlade dodatno pomažu.

Terapija pomaže samo u borbi protiv simptoma, a ne protiv uzroka.

Šanse da dođe do nestajanja kontaktnih alergija zavise od toga koliko se može izbeći kontakt sa supstancom koja ih prouzrokuje.