Alergija na gluten ili celijakija je poremećaj podnošenja glutena, belančevine koja je prisutna u žitaricama: pšenici, raži, ječmu i ovsu.

Celijakiju kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Semjuel Dži (Samuel Gee) 1888 godine. Tek 1950 godine holandski lekar Vilijam Dik (William Dicke) dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošenju, nesvarljivosti brašna različitih žitarica.

Šta je gluten?

Gluten je belančevina koja je prisutna u pšenici, ječmu, raži i ovsu. Kod pojedinaca, koji su za to već genetski predodređeni, unošenje čak i najmanje količine glutena u organizam pokreće  odbrambeni mehanizam i dovodi do zapaljenja. Ukoliko se nastavi sa unošenjem namirnica koje sadrže gluten vremenom dolazi do ozbiljnog oštećenja i uništenja crevnih resica. Ovaj proces prati čitav niz simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe.

U Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji prosečno jedna osoba od 100 ne može da vari gluten. Predpostavlja se da u Srbiji između 35000 i 70000 ljudi boluje od alergije na gluten.

Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama itd.

Da li je glutein važan u ishrani?

Gluten je belančevina koja ima vrlo malu hranljivu vrednost. Glavna funkcija ovog proteina je vezivna, gluten je taj koji brašnu daje kohezivne osobine i omogućava pečenje hleba.

Šta se dešava u crevima?

Crevne resice, kod zdravog pojedinca, prekrivaju crevne zidove i značajno povećavaju površinu kojom creva mogu upijati hranljive sastojke. Kod obolelih od celijakije crevne resice i sluzokoža creva ozbiljno su oštećeni. Zbog ovog smanjenja i oštećenja površine za apsorpciju hranljivih materija organizam nije sposoban da varanjem dolazi do dovoljne količine belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala iz unesene hrane.

Da li je alergija na gluten nasledna?

Genetska predodređenost može biti uzrok nastanku ove bolesti. Čest slučaj da u jednoj porodici više članova pati od celijakije. Kod pojedinca koji ima genetsku predodređenost celijakija je ipak ne manifestuje sve dok ne dođe do izlaganja organizma glutenu. Osoba koja ima genetsku predodređenost za celijakiju neće nikada razviti niti jedan od simptoma ukoliko ne unese u organizam gluten.

Simtomi alergije na gluten

Bolest može pojaviti iznenada I kod odraslih, zdravih ljudi koji su iz različitih razloga, oslabljen imuni sistem.. Okidač može biti stres, razni lekovi, operacije, infekcija. To je bolest probavnoga sistema koji se manifestuje uglavnom u tankom crevu . Simptomi  alergije na gluten su  proliv, grčevi u trbuhu i bol, gubitak težine, anemija, bolovi u zglobovima, ukočenost nogu zbog oštećenja živaca, gubitak menstruacije.

Dijganoza alrgije na gluten

Kada se simptomi alergije na gluten manifestuju početna dijagnoza može se napraviti i samo putem analiza krvi. Definitivna dijagnoza može se doneti ipak tek nakon biopsije: komadić tkiva uzetog iz creva podleže histološkoj analizi, koja, u slučaju da je osoba obolela od celijakije, otkriva da su crevne resice ozbiljno oštećene.

U našoj zemlji otkrivanje celijakije kod deteta ili odrasle osobe često je veoma dug proces.

Kako se celijaklija leči?

Jedini mogući lek koji osobama sa celijakijom može omogućiti  normalan život bez tegoba je stroga bezglutenska dijeta: osobe koje boluju od celijakije treba da u potpunosti isključe ove četiri žitarice iz svoje ishrane, kao i sve proizvode ovih žitarica.

Gde se sve krije gluten?

Pšenici, ječmu, raži i ovsu, kao i proizvodima od ovih žitarica.

Posebno treba obratiti pažnju na „skriven” glutein. Neke namirnice mogu biti kontaminirane glutenom slučajno, negde u procesu proizvodnje i tada  mogu naškoditi, čak i ako u listi sastojaka gluten nije naveden.

To su: instant supe, kobasice, soja sosevi, začinske mešavine, bombone i poslastice, sladoledi, gustini, maltodekstrin, glukozni sirupi i slad…

Šta jesti?

Sve namirnice koje u sebi ne sadrže gluten. Njih možete konzumirati bez ograničenja i sa zadovoljstvom, znajući da jedete hranu koje se sigurna. U ovu grupu spadaju: različite vrste pirinča, kukuruz, krompir, kesten,rogač, mleko  i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, biljna ulja, povrće, voće, semenke.

Ako ste na bezgluteinskoj dijeti veoma je važno da se dobro, zdravo i raznovrsno hranite. Unosite što više raznovrsnih vrsta namirnica, unosite dovoljno tečnosti i nemojte hranu preterano soliti.

Danas se i na našem tržištu mogu naći proizvoda koji su napravljeni sa posebnom pažnjom za ljude koji pate od celijakije a koji u sebi ne sadrže gluten: hlebovi, testenine, biskviti i keksi. Na ovim je proizvodima posebno označeno da su oni bez glutena.

Zakon obavezuje proizvođača industrijeske hrane da u deklaraciju stavi „aleregen info“ upozorenje.

Da li bezglutenska dijata može ugroziti zdravlje?

Bezglutenska dijeta ne ugrožava zdravlje, pogodna  je i za decu i za trudnice i za dijabetičare. Neophodno da obratite pažnju s obzirom da ne smete unositi pšenicu, ječam, raž i ovas, morate nadomestiti unos biljnih vlakana. Jedete dovoljno voća i povrća svaki dan. Treba da obratite pažnju i na to da unesete dovoljno kalcijuma i vitamina, naročito kompleksa B vitamina.

Savet plus protiv alergije na gluten

  • Svo posuđe koje koristite, a koje je bilo ili moglo biti u kontaktu sa namirnicama koje u sebi sadrže gluten, dobro operite.
  • Takođe dobro operite radne površine na kojima se takođe mogu nalaziti tragovi proizvoda koji u sebi sadrže gluten.
  • Nemojte koristiti ulja koja ste već jednom koristili za prženje namirnica koje u sebi sadrže gluten.
  • Nemojte koristiti posuđe ili alat koji je možda kontaminiran glutenom.